Статья 'Славянский Дажьбог как развитие индоевропейского Бога Сияющего Неба (Дьеус-Патер)' - журнал 'Философия и культура' - NotaBene.ru
по
Меню журнала
> Архив номеров > Рубрики > О журнале > Авторы > О журнале > Требования к статьям > Редсовет > Редакция > Порядок рецензирования статей > Политика издания > Ретракция статей > Этические принципы > Политика открытого доступа > Оплата за публикации в открытом доступе > Online First Pre-Publication > Политика авторских прав и лицензий > Политика цифрового хранения публикации > Политика идентификации статей > Политика проверки на плагиат
Журналы индексируются
Реквизиты журнала

ГЛАВНАЯ > Вернуться к содержанию
Философия и культура
Правильная ссылка на статью:

Славянский Дажьбог как развитие индоевропейского Бога Сияющего Неба (Дьеус-Патер)

Кутарев Олег Владиславович

аспирант, кафедра религиоведения, Русская христианская гуманитарная академия

191011, Россия, г. Санкт-Петербург, наб. Реки Фонтанки, 15

Kutarev Oleg Vladislavovich

Post-graduate student, the department of Religious Studies, Russian Christian Humanitarian Academy

192212, Russia, St. Petersburg, Fontanka River embankment, 15.

etnogenez@mail.ru
Другие публикации этого автора
 

 

DOI:

10.7256/2454-0757.2016.1.17386

Дата направления статьи в редакцию:

24-12-2015


Дата публикации:

25-02-2016


Аннотация: В статье рассматривается образ Дажьбога – значимого славянского божества языческой эпохи. Большое количество исследований, посвящённых ему полностью или частично, не снимают всех противоречий, которые вытекают из общепринятых его трактовок согласно первоисточникам (прежде всего «Повести временных лет» и «Слове о полку Игореве», а также южнославянскому фольклору). В частности, вопросы вызывает приписывание Дажьбогу солярной природы: если он был богом солнца, то почему в древней Руси почитался и второй солярный бог, Хорс? Автор предлагает новый взгляд на эту проблему, основанный, прежде всего, на сравнительном подходе – сопоставлении с другими индоевропейскими мифологиями (германской, индийской, греческой, балтийской и т.д.). На базе альтернативного прочтения первоисточников и сопоставлений в другом свете рассматривается и этимология имени Дажьбога. В итоге вырисовывается совершенно новый взгляд на Дажьбога, прежде никогда не представленный в науке, хотя отдельные его предпосылки высказывались ранее рядом крупных учёных – как в области этимологии имени, так и в функциональном ключе. Автор пытается ответить на вопрос – мог ли быть Дажьбог развитием индоевропейского Дьеуса, Бога-Отца Сияющего Неба?


Ключевые слова:

Славянская мифология, славянское язычество, Дажьбог, Дьеус-Патер, Небо-Отец, сравнительная мифология, славянский пантеон, солнечные боги, Хорс, Сварог

УДК:

293.21

Abstract:  This article examines the image of Dažbog a meaningful Slavic deity of the pagan era. Many researches, fully or partially dedicated to him, do not eliminate all contradictions, which result from the universally accepted interpretations according to the primary sources (first and foremost “Primary Chronicle”, “The Tale of Igor's Campaign”, and also the Southern Slavic folklore). Another questionable fact is the attribution of the solar nature to Dažbog: if he was considered a god of sun, then why in Ancient Rus was worshiped another solar god Hors? The author suggests a new outlook upon this issue, which is mostly based on the comparative approach – comparison with the other Indo-European mythologies (Germanic, Indian, Greek, Baltic, etc.) Basing on the alternative reading of the primary sources, the author reviews the etymology of Dažbog. As a result, it results in a completely different idea about Dažbog, who was never presented in science, although several of his prerequisites were earlier proposed by the number of accomplished scholars regarding the area of etymology of his name, and from functional perspective.  The author attempts to answer the question – could or could not Dažbog become a development of Dyeu, the Indo-European God of the Shining Sky?


Библиография
1. Аверинцев С.С. От берегов Босфора до берегов Евфрата. М.: Мирос, 1994. 352 с.
2. Адам Бременский. Деяния архиепископов Гамбургской церкви / Пер. с лат. И.В. Дьяконова // Славянские хроники. М.: Русская Панорама, 2011. 584 с.
3. Аничков Е.В. Язычество и Древняя Русь. М.: Академический проект, 2009. 544 с.
4. Бесков А.А. Анализ мифологической составляющей восточнославянского язычества: дисс. … канд. филос. наук. Н. Новгород, 2008. 172 с.
5. Битва при Маг Туиред / Пер. с ирл. С. В. Шкунаева // Похищение быка из Куальнге. М.: Наука, 1985. С. 351–380. 504 с.
6. Васильев М.А. Язычество восточных славян накануне крещения Руси: Религиозно-мифологическое взаимодействие с иранским миром. Языческая реформа князя Владимира. М.: Индрик, 1998. 328 с.
7. Вей М. К этимологии древнерусского «Стрибог» // Вопросы языкознания М.: Изд-во АН СССР, 1958. №3. С. 96–99. 154 с.
8. Велесова книга / Пер. и комм. В. и Ю. Гнатюк. М.: Амрита-Русь, 2006. 268 с.
9. Гальковский Н.М. Борьба христианства с остатками язычества в Древней Руси. М.: Академический проект, 2013. 576 с.
10. Гамкрелидзе Т.В., Иванов Вяч.Вс. Индоевропейский язык и индоевропейцы. В 2-х т. Тбилиси: Изд-во Тбилисского ун-та, 1984. Т. 2. 890 с.
11. Гейштор А. Мифология славян. М.: Весь мир, 2014. 408 с.
12. Гельмольд из Босау. Славянская хроника / Пер. с лат. Л.В. Разумовской // Славянские хроники. М.: Русская Панорама, 2011. 584 с.
13. Дыбо В.А. Балтийская сравнительно-историческая и литовская историческая акцентологии // Аспекты компаративистики 1. М.: Изд-во РГГУ, 2005. С. 177–211. 500 с.
14. Дьяконов И.М. Архаические мифы Востока и Запада. М.: Едиториал УРСС, 2004. 252 с.
15. Зайковский Э. Камни на сакральных памятниках Беларуси // Таинственная Беларусь: материалы конференции (г. Минск, 25 янв. 2015 г.) Минск: Регистр, 2015. 108 с.
16. Золотарев А.М. Родовой строй и первобытная мифология. М.: Наука, 1964. 328 с.
17. Зубов Н.И. Научные фантомы славянского Олимпа // Живая старина. М.: ГРЦРФ, 1995. № 3 (7). С. 46–48. 68 с.
18. Иванов Вяч.Вс., Топоров В.Н. Балтийская мифология // Мифы народов мира: Энциклопедия. М.: Советская энциклопедия, 1980. Т. 1. С. 153–158. 654 с.
19. Иванов Вяч.Вс., Топоров В.Н. Дажьбог // Славянская мифология. Энциклопедический словарь. М.: Эллис Лак, 1995. С. 153–154. 416 с.
20. Иванов Вяч.Вс., Топоров В.Н. Исследования в области славянских древностей. М.: Наука, 1974. 342 с.
21. Иванов Вяч.Вс., Топоров В.Н. К реконструкции Мокоши как женского персонажа в славянской версии основного мифа // Балто-славянские исследования. 1982. М.: Индрик, 1983. С. 175–187. 288 с.
22. Индоевропейский праязык. Этимологический сайт Игоря Гаршина. Э/р.: http://www.proto-indo-european.ru Использовались материалы праиндоевропейских этимологических словарей С.А. Старостина, К. Уоткинса, Ю. Покорного. (Дата обращения 15.11.2015).
23. Индуизм. Джайнизм. Сикхизм: Словарь / Под ред. Альбедиль М.Ф. и Дубянского А.М. М.: Республика, 1996. 576 с.
24. Калыгин В.П. Этимологический словарь кельтских теонимов. М.: Наука, 2006. 184 с.
25. Клейн Л.С. Воскрешение Перуна. К реконструкции восточнославянского язычества. СПб.: Евразия, 2004. 480 с.
26. Кузнецова В.С. Дуалистические легенды о сотворении мира в восточнославянской фольклорной традиции. Новосибирск: НИЦ ОИГГМ СО РАН, 1998. 250 с.
27. Кутарев О.В. Неоязычество Европы // Философия и культура. М., 2014. № 12. С. 1806–1809. 120 с.
28. Кутарев О.В. Характеристика Рода и Рожаниц в славянской мифологии: интерпретации Б. А. Рыбакова и его предшественников // Религиоведение. 2013. № 4. С. 170–177. 204 с.
29. Ловмянский Г. Религия славян и её упадок. СПб.: Академический проект, 2003. 512 с.
30. Мансикка В.Й. Религия восточных славян. М.: ИМЛИ РАН, 2005. 368 с.
31. Мартынов В.В. Сакральный мир «Слова о полку Игореве» // Славянский и балканский фольклор: Источники и методы. М.: Наука, 1989. С. 61–78. 272 с.
32. Нидерле Л. Славянские древности. М.: Новый акрополь, 2010. 752 с.
33. Обнорский С.П. Прилагательное хороший и его производные в русском языке // Язык и литература. Л.: РАНИОН, 1929. Т. 3. С. 240–258. 336 с.
34. Одиссея / Пер. с греч. В.В. Вересаева. М.: ГИХЛ, 1953. 320 с.
35. Петрухин В.Я., Раевский Д.С. Очерки истории народов России в древности и раннем средневековье. М.: Знак, 2004. 416 с.
36. Письменные памятники истории Древней Руси. Аннотированный каталог-справочник. СПб.: БЛИЦ, 2003. 384 с.
37. Повесть временных лет / Пер. с др.-рус. О.В. Творогова // Библиотека литературы Древней Руси. СПб.: Наука, 2000. Т.1. С. 62–315. 544 с.
38. Прокопий Кесарийский. Война с готами. М.: АН СССР, 1950. 520 с.
39. Ригведа. В 3-х т. / Пер. с санскр. Т.Я. Елизаренкова. М.: Наука, 1989. Т. 1. 768 с.
40. Рыбаков Б.А. Язычество древней Руси. М.: Наука, 1988. 784 с.
41. Рыбаков Б.А. Язычество древних славян. М.: Наука, 1981. 608 с.
42. Саньтии Веды Перуна // Славяно-Арийские Веды. Омск: Аркор, 2001. (Т. 1) С. 13–73 (комментарии: С. 121–134). 256 с.
43. Седов В.В. Происхождение и ранняя история славян. М.: Наука, 1979. 160 с.
44. Словарь русских народных говоров. Вып. 36. СПб.: Наука, 2002. 348 с.
45. Слово о полку Игореве / Пер. с др.-рус. О.В. Творогова // Воинские повести Древней Руси. Л.: Лениздат, 1985. С. 27–44. 496 с.
46. Снорри Стурлусон. Младшая Эдда / Пер. с др.-исл. О.А. Смирницкой. Л.: Наука, 1970. 140 с.
47. Соколова Л.В. Дажьбог // Энциклопедия «Слова о полку Игореве»: В 5 т. / Отв. ред. О.В. Творогов. СПб.: Дмитрий Буланин, 1995. Т. 2. 334 с.
48. Старшая Эдда / Пер. с др.-исл. А.И. Корсуна. СПб.: Азбука, 2001. 464 с.
49. Тацит. Германия // Тацит. Анналы. Малые произведения. История / Пер. с лат. А.С. Бобовича. М.: АСТ, 2003. 992 с.
50. Творогов О.В. «Влесова книга» // ТОДРЛ. СПб.: Наука, 1990. Т. 43. С. 170–254. 446 с.
51. Творогов О.В. Материалы к истории русских хронографов. 2. Софийский хронограф и «Хроника Иоанна Малалы» // ТОДРЛ. Л.: Наука, 1983. Т. 37. С. 188–192. 424 с.
52. Творогов О.В. Хроника Иоанна Малалы // Словарь книжников и книжности Древней Руси. Л.: Наука, 1987. Вып. 1. С. 471–474. 496 с.
53. Титмар Мерзебургский. Хроника / Пер. с лат. И.В. Дьяконова. М.: Русская Панорама, 2009. 256 с.
54. Топоров В.Н. Об иранском элементе в русской духовной культуре // Святость и святые в русской духовной культуре. М.: Гнозис, 1995. Т.1. 875 с.
55. Упанишады / Пер. с санскр. А.Я. Сыркина. М.: Восточная лит-ра, 2003. 784 с.
56. Фаминцын А.С. Божества древних славян. СПб.: Алетейя, 1995. 368 с.
57. Фасмер М. Этимологический словарь русского языка. М.: Прогресс, 1986. Тома I–IV.
58. Цезарь. Записки о галльской войне / Пер. с лат. М.М. Покровского. М., Л.: АН СССР, 1948. 570 с.
59. Чернышева М.И. О соотношении славянского перевода «Хроники» Иоанна Малалы и её греческого текста // ТОДРЛ. Л.: Наука, 1983. Т. 37. С. 222–228. 424 с.
60. Широкова Н.С. Мифы кельтских народов. М.: АСТ, 2004. 432 с.
61. Шусторович Э.М. Хроника Иоанна Малалы и античная традиция в древнерусской литературе // ТОДРЛ. Л.: Наука, 1968. Т. 23. С. 222–228. 343 с.
62. Якобсон Р.О. Роль лингвистических показаний в сравнительной мифологии // VII Международный конгресс антропологических и этнографических наук. Москва (3–10 августа 1964 г.): Труды. Т.V. М.: Наука, 1970. С. 608–619.
63. Brückner A. Mitologja słowiańska. Krakow: NAU, 1918. 152 s.
64. Saxo Grammaticus. Danorum Regum Heroumque Historia. Books X–XVI. / Transl. from Latin to English by E. Christiansen. Oxford: B.A.R., 1981. Vol. II. 347 s.
65. Веда Словена. Български народни песни // Изд. С.И. Верковичъ. Београдъ: Државна штампарня, 1874. Кн. 1. 548 с.
66. Веда Словенахъ. Обрядни песни отъ язическо врѣмя // Изд. С.И. Верковичъ. СПб.: Типографiя М.А. Хана, 1881. Кн. 2. 584 с.
67. Дабог // Вила: лист за забаву, књижевност и науку. / Послао Ж. Радоњић. Изд. С. Новаковић. Београд: Државна штампарня, 1866. Година друга. С. 642. 836 с.
68. Из прича о створењю света // Вила: лист за забаву, књижевност и науку. / Послао Ж. Радоњић. Изд. С. Новаковић. Београд: Државна штампарня, 1867. Година трећа. С. 655–656. 836 с.
69. Ляўкоў Э.А. Маўклівыя сведкі мінуўшчыны. Мiнск, 1992. 216 с.
70. Песме и обичаи укупног народа србског // Скупио и издао М.С. Милојевић. Београд: Државна штампарня, 1869. Књ. I: Обредне песме. С. 1–6. 248 с.
71. Чаjкановић В. О врховном Богу у староj српскоj религиjи // Чаjкановић В. Мит и религиjа у срба. Београд: Култура, 1973. С. 307–526.
72. Чаусидис Н. Дажбог во хрониката на Малала и неговите релации со други средновековни и фолклорни извори // Studia Mythologica Slavica 3. Ljubljana: ZRC SAZU, 2000. S. 23–42. 248 s
References
1. Averintsev S.S. Ot beregov Bosfora do beregov Evfrata. M.: Miros, 1994. 352 s.
2. Adam Bremenskii. Deyaniya arkhiepiskopov Gamburgskoi tserkvi / Per. s lat. I.V. D'yakonova // Slavyanskie khroniki. M.: Russkaya Panorama, 2011. 584 s.
3. Anichkov E.V. Yazychestvo i Drevnyaya Rus'. M.: Akademicheskii proekt, 2009. 544 s.
4. Beskov A.A. Analiz mifologicheskoi sostavlyayushchei vostochnoslavyanskogo yazychestva: diss. … kand. filos. nauk. N. Novgorod, 2008. 172 s.
5. Bitva pri Mag Tuired / Per. s irl. S. V. Shkunaeva // Pokhishchenie byka iz Kual'nge. M.: Nauka, 1985. S. 351–380. 504 s.
6. Vasil'ev M.A. Yazychestvo vostochnykh slavyan nakanune kreshcheniya Rusi: Religiozno-mifologicheskoe vzaimodeistvie s iranskim mirom. Yazycheskaya reforma knyazya Vladimira. M.: Indrik, 1998. 328 s.
7. Vei M. K etimologii drevnerusskogo «Stribog» // Voprosy yazykoznaniya M.: Izd-vo AN SSSR, 1958. №3. S. 96–99. 154 s.
8. Velesova kniga / Per. i komm. V. i Yu. Gnatyuk. M.: Amrita-Rus', 2006. 268 s.
9. Gal'kovskii N.M. Bor'ba khristianstva s ostatkami yazychestva v Drevnei Rusi. M.: Akademicheskii proekt, 2013. 576 s.
10. Gamkrelidze T.V., Ivanov Vyach.Vs. Indoevropeiskii yazyk i indoevropeitsy. V 2-kh t. Tbilisi: Izd-vo Tbilisskogo un-ta, 1984. T. 2. 890 s.
11. Geishtor A. Mifologiya slavyan. M.: Ves' mir, 2014. 408 s.
12. Gel'mol'd iz Bosau. Slavyanskaya khronika / Per. s lat. L.V. Razumovskoi // Slavyanskie khroniki. M.: Russkaya Panorama, 2011. 584 s.
13. Dybo V.A. Baltiiskaya sravnitel'no-istoricheskaya i litovskaya istoricheskaya aktsentologii // Aspekty komparativistiki 1. M.: Izd-vo RGGU, 2005. S. 177–211. 500 s.
14. D'yakonov I.M. Arkhaicheskie mify Vostoka i Zapada. M.: Editorial URSS, 2004. 252 s.
15. Zaikovskii E. Kamni na sakral'nykh pamyatnikakh Belarusi // Tainstvennaya Belarus': materialy konferentsii (g. Minsk, 25 yanv. 2015 g.) Minsk: Registr, 2015. 108 s.
16. Zolotarev A.M. Rodovoi stroi i pervobytnaya mifologiya. M.: Nauka, 1964. 328 s.
17. Zubov N.I. Nauchnye fantomy slavyanskogo Olimpa // Zhivaya starina. M.: GRTsRF, 1995. № 3 (7). S. 46–48. 68 s.
18. Ivanov Vyach.Vs., Toporov V.N. Baltiiskaya mifologiya // Mify narodov mira: Entsiklopediya. M.: Sovetskaya entsiklopediya, 1980. T. 1. S. 153–158. 654 s.
19. Ivanov Vyach.Vs., Toporov V.N. Dazh'bog // Slavyanskaya mifologiya. Entsiklopedicheskii slovar'. M.: Ellis Lak, 1995. S. 153–154. 416 s.
20. Ivanov Vyach.Vs., Toporov V.N. Issledovaniya v oblasti slavyanskikh drevnostei. M.: Nauka, 1974. 342 s.
21. Ivanov Vyach.Vs., Toporov V.N. K rekonstruktsii Mokoshi kak zhenskogo personazha v slavyanskoi versii osnovnogo mifa // Balto-slavyanskie issledovaniya. 1982. M.: Indrik, 1983. S. 175–187. 288 s.
22. Indoevropeiskii prayazyk. Etimologicheskii sait Igorya Garshina. E/r.: http://www.proto-indo-european.ru Ispol'zovalis' materialy praindoevropeiskikh etimologicheskikh slovarei S.A. Starostina, K. Uotkinsa, Yu. Pokornogo. (Data obrashcheniya 15.11.2015).
23. Induizm. Dzhainizm. Sikkhizm: Slovar' / Pod red. Al'bedil' M.F. i Dubyanskogo A.M. M.: Respublika, 1996. 576 s.
24. Kalygin V.P. Etimologicheskii slovar' kel'tskikh teonimov. M.: Nauka, 2006. 184 s.
25. Klein L.S. Voskreshenie Peruna. K rekonstruktsii vostochnoslavyanskogo yazychestva. SPb.: Evraziya, 2004. 480 s.
26. Kuznetsova V.S. Dualisticheskie legendy o sotvorenii mira v vostochnoslavyanskoi fol'klornoi traditsii. Novosibirsk: NITs OIGGM SO RAN, 1998. 250 s.
27. Kutarev O.V. Neoyazychestvo Evropy // Filosofiya i kul'tura. M., 2014. № 12. S. 1806–1809. 120 s.
28. Kutarev O.V. Kharakteristika Roda i Rozhanits v slavyanskoi mifologii: interpretatsii B. A. Rybakova i ego predshestvennikov // Religiovedenie. 2013. № 4. S. 170–177. 204 s.
29. Lovmyanskii G. Religiya slavyan i ee upadok. SPb.: Akademicheskii proekt, 2003. 512 s.
30. Mansikka V.I. Religiya vostochnykh slavyan. M.: IMLI RAN, 2005. 368 s.
31. Martynov V.V. Sakral'nyi mir «Slova o polku Igoreve» // Slavyanskii i balkanskii fol'klor: Istochniki i metody. M.: Nauka, 1989. S. 61–78. 272 s.
32. Niderle L. Slavyanskie drevnosti. M.: Novyi akropol', 2010. 752 s.
33. Obnorskii S.P. Prilagatel'noe khoroshii i ego proizvodnye v russkom yazyke // Yazyk i literatura. L.: RANION, 1929. T. 3. S. 240–258. 336 s.
34. Odisseya / Per. s grech. V.V. Veresaeva. M.: GIKhL, 1953. 320 s.
35. Petrukhin V.Ya., Raevskii D.S. Ocherki istorii narodov Rossii v drevnosti i rannem srednevekov'e. M.: Znak, 2004. 416 s.
36. Pis'mennye pamyatniki istorii Drevnei Rusi. Annotirovannyi katalog-spravochnik. SPb.: BLITs, 2003. 384 s.
37. Povest' vremennykh let / Per. s dr.-rus. O.V. Tvorogova // Biblioteka literatury Drevnei Rusi. SPb.: Nauka, 2000. T.1. S. 62–315. 544 s.
38. Prokopii Kesariiskii. Voina s gotami. M.: AN SSSR, 1950. 520 s.
39. Rigveda. V 3-kh t. / Per. s sanskr. T.Ya. Elizarenkova. M.: Nauka, 1989. T. 1. 768 s.
40. Rybakov B.A. Yazychestvo drevnei Rusi. M.: Nauka, 1988. 784 s.
41. Rybakov B.A. Yazychestvo drevnikh slavyan. M.: Nauka, 1981. 608 s.
42. San'tii Vedy Peruna // Slavyano-Ariiskie Vedy. Omsk: Arkor, 2001. (T. 1) S. 13–73 (kommentarii: S. 121–134). 256 s.
43. Sedov V.V. Proiskhozhdenie i rannyaya istoriya slavyan. M.: Nauka, 1979. 160 s.
44. Slovar' russkikh narodnykh govorov. Vyp. 36. SPb.: Nauka, 2002. 348 s.
45. Slovo o polku Igoreve / Per. s dr.-rus. O.V. Tvorogova // Voinskie povesti Drevnei Rusi. L.: Lenizdat, 1985. S. 27–44. 496 s.
46. Snorri Sturluson. Mladshaya Edda / Per. s dr.-isl. O.A. Smirnitskoi. L.: Nauka, 1970. 140 s.
47. Sokolova L.V. Dazh'bog // Entsiklopediya «Slova o polku Igoreve»: V 5 t. / Otv. red. O.V. Tvorogov. SPb.: Dmitrii Bulanin, 1995. T. 2. 334 s.
48. Starshaya Edda / Per. s dr.-isl. A.I. Korsuna. SPb.: Azbuka, 2001. 464 s.
49. Tatsit. Germaniya // Tatsit. Annaly. Malye proizvedeniya. Istoriya / Per. s lat. A.S. Bobovicha. M.: AST, 2003. 992 s.
50. Tvorogov O.V. «Vlesova kniga» // TODRL. SPb.: Nauka, 1990. T. 43. S. 170–254. 446 s.
51. Tvorogov O.V. Materialy k istorii russkikh khronografov. 2. Sofiiskii khronograf i «Khronika Ioanna Malaly» // TODRL. L.: Nauka, 1983. T. 37. S. 188–192. 424 s.
52. Tvorogov O.V. Khronika Ioanna Malaly // Slovar' knizhnikov i knizhnosti Drevnei Rusi. L.: Nauka, 1987. Vyp. 1. S. 471–474. 496 s.
53. Titmar Merzeburgskii. Khronika / Per. s lat. I.V. D'yakonova. M.: Russkaya Panorama, 2009. 256 s.
54. Toporov V.N. Ob iranskom elemente v russkoi dukhovnoi kul'ture // Svyatost' i svyatye v russkoi dukhovnoi kul'ture. M.: Gnozis, 1995. T.1. 875 s.
55. Upanishady / Per. s sanskr. A.Ya. Syrkina. M.: Vostochnaya lit-ra, 2003. 784 s.
56. Famintsyn A.S. Bozhestva drevnikh slavyan. SPb.: Aleteiya, 1995. 368 s.
57. Fasmer M. Etimologicheskii slovar' russkogo yazyka. M.: Progress, 1986. Toma I–IV.
58. Tsezar'. Zapiski o gall'skoi voine / Per. s lat. M.M. Pokrovskogo. M., L.: AN SSSR, 1948. 570 s.
59. Chernysheva M.I. O sootnoshenii slavyanskogo perevoda «Khroniki» Ioanna Malaly i ee grecheskogo teksta // TODRL. L.: Nauka, 1983. T. 37. S. 222–228. 424 s.
60. Shirokova N.S. Mify kel'tskikh narodov. M.: AST, 2004. 432 s.
61. Shustorovich E.M. Khronika Ioanna Malaly i antichnaya traditsiya v drevnerusskoi literature // TODRL. L.: Nauka, 1968. T. 23. S. 222–228. 343 s.
62. Yakobson R.O. Rol' lingvisticheskikh pokazanii v sravnitel'noi mifologii // VII Mezhdunarodnyi kongress antropologicheskikh i etnograficheskikh nauk. Moskva (3–10 avgusta 1964 g.): Trudy. T.V. M.: Nauka, 1970. S. 608–619.
63. Brückner A. Mitologja słowiańska. Krakow: NAU, 1918. 152 s.
64. Saxo Grammaticus. Danorum Regum Heroumque Historia. Books X–XVI. / Transl. from Latin to English by E. Christiansen. Oxford: B.A.R., 1981. Vol. II. 347 s.
65. Veda Slovena. B''lgarski narodni pesni // Izd. S.I. Verkovich''. Beograd'': Drzhavna shtamparnya, 1874. Kn. 1. 548 s.
66. Veda Slovenakh''. Obryadni pesni ot'' yazichesko vrѣmya // Izd. S.I. Verkovich''. SPb.: Tipografiya M.A. Khana, 1881. Kn. 2. 584 s.
67. Dabog // Vila: list za zabavu, kњizhevnost i nauku. / Poslao Zh. Radoњiћ. Izd. S. Novakoviћ. Beograd: Drzhavna shtamparnya, 1866. Godina druga. S. 642. 836 s.
68. Iz pricha o stvoreњyu sveta // Vila: list za zabavu, kњizhevnost i nauku. / Poslao Zh. Radoњiћ. Izd. S. Novakoviћ. Beograd: Drzhavna shtamparnya, 1867. Godina treћa. S. 655–656. 836 s.
69. Lyaўkoў E.A. Maўklіvyya svedkі mіnuўshchyny. Minsk, 1992. 216 s.
70. Pesme i obichai ukupnog naroda srbskog // Skupio i izdao M.S. Miloјeviћ. Beograd: Drzhavna shtamparnya, 1869. Kњ. I: Obredne pesme. S. 1–6. 248 s.
71. Chajkanoviћ V. O vrkhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji // Chajkanoviћ V. Mit i religija u srba. Beograd: Kultura, 1973. S. 307–526.
72. Chausidis N. Dazhbog vo khronikata na Malala i negovite relatsii so drugi srednovekovni i folklorni izvori // Studia Mythologica Slavica 3. Ljubljana: ZRC SAZU, 2000. S. 23–42. 248 s
Ссылка на эту статью

Просто выделите и скопируйте ссылку на эту статью в буфер обмена. Вы можете также попробовать найти похожие статьи


Другие сайты издательства:
Официальный сайт издательства NotaBene / Aurora Group s.r.o.